| Lyrics: | Dal' se bar ponekad seti?
Plaim se da ne...
Prosto... Ko u opereti... Sklopilo se
sve:
Violinist, tuni pajac, lepa ena i tokajac,
A kulise... Zavejani grad...
Vodila me
kud je htela, Dobar sam ja gost
Veremarti, Citadela, i Lanani most
Zavejani Trg Heroja...
Gde poeleh da je moja,
I da uvek bude kao tad.
Zvonio je cimbal neku tunu staru
stvar
Molila me da joj piem jednom bar
Zateklo je jutro sneno same zvezde dve
Ljubila me
neno, k'o nijedna pre.
Pogledom sam posle dugo pratio njen trag,
Zavejanom ulicom Sent
Haromsag.
Plaila me slutnja neka,
Znao sam od pre
Sve izgleda izdaleka
drukije.
Srce malo jae bije kad se setim nje
A Listove rapsodije bude stare
sne.
Eh, da mi znati gde je,
Dal' se seti kada veje,
Il' u inat drugog ljubi
tad?
Zvonio je cimbal neku tunu staru stvar
Molila me da joj piem jednom
bar
Zateklo je jutro sneno same zvezde dve
Ljubila me neno, k'o nijedna pre |
