| Lyrics: | Drukcije navike, drukciju ljudi,
daleka tutnjava voza.
Ponekad sudbina surovo
sudi,
konobar, jos jedna loza.
Jednim pogledom dodirujem tugu,
secanja opet se
bude.
Ja vise ne smem da gledam niz prugu,
vozovi razdvajaju ljude.
Provodim prilicno
sive dane
nigde beline ni sjaja,
fale mi kelneri iz moje kafane,
fale mi dripci iz
kraja.
Nazad u veliki, prljavi, grad.
Gomila, buka, smog i dim,
cesto ko stene cvilim za
tim
u dusi samo pustos i jad
nazad u veliki prljavi grad. |
